Sunday, November 13, 2011

Ове речи написане бише на мраморном стубу на Косову

Деспот Стефан Лазаревић


Човече који српском земљом ступаш,
било да си дошљак или овдашњи
,
ма ко да си и ма шта да си
,
када дођеш на поље ово
,
које се зове Косово
,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих
,
те са њима и камену природу
,
мене крстозначног као стег
,
видећеш како посред поља управно стојим
.
Да не проминеш и да не превидиш

као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими
,
и размотри речи које ти преносим
,
и из тога ћеш разумети због ког узрока

и како и зашто ја стојим овде
,
јер истину ти говорим
,
ништа мање од живога
,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило
.
Овде негда бејаше велики самодржац
,
чудо земаљско и рига српски
,
звани Лазар, кнез велики
,
побожности непоколебими стуб
,
доброразумља пучина и мудрости дубина
,
огњени ум и заштитник странаца
,
хранитељ гладних и миловање ништих
,
скрбних миловање и утешитељ
,
који воли све што хоће Христос
,
коме иде сам по својој вољи

и са свима својим безбројним мноштвом
,
колико је под руком његовом
.
Мужеви добри, мужеви храбри
,
мужеви, ваистину, у речи и у делу

који се блистају као звезде светле
,
као земља цветовима шареним
,
одевени златом и камењем драгим украшени
,
многи коњи изабрани и златоседлани
,
сведивни и красни коњаници њихови
.
Свеплеменитих и славних

као какав добри пастир и заштитник
,
мудро приводи духовне јагањце

да у Христу добро скончају

и приме мучења венац

и вишње славе учесници буду
.
И тако сложно велико безбројно мноштво

скупа с добрим и великим господином
,
добром душом и вером најтврђом
,
као на красну дворану и многомирисану храну

на непријатеља се устремише

и праву змију згазише

и умртвише дивљу звер и великог противника

и неситога ада свејадца
,
велим Амурата и сина његова
,
аспидин и гујин пород
,
штене лавово и василсково
,
па са њима и не мало других
.
О чудеса Божијих судбина
,
ухваћен би храбри страдалац

безаконим агаренским рукама

и крај страдању добро сам прима

и мученик Христов постаје

велики кнез Лазар
.
Не посече га нико други, о љубими
,
до сама рука тога убице, сина Амуратова
,
И све ово речено сврши се

лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак
,
а час је био шести или седми
,
не знам, Бог зна
.